Даудна, Дженнифер

Википедия сайттаҥ
(Ууландырды мынаҥ Дженнифер Даудна)
Дженнифер Даудна
английлап Jennifer Anne Doudna
Энедеҥ чыгарда ады английлап Jennifer Anne Doudna
Чыккан ӧйи кочкор айдыҥ 19 кӱни 1964(0002-19-1964)[1][2] (60 јаш)
Чыккан јери
Ороон
Иш-тоштыҥ бӱдӱми биохимик, молекулярный биолог, преподаватель университета, химик, кристаллограф
Эш-нӧкӧри Jamie H. D. Cate[d][3]
Кайралдары ла премиялары

Астурий принцессаныҥ билим ле техникада једимдер учун сыйы[d] (2015)

Эмчиликте јаан ачылта учун сый[d] (2015)

Доктор Пол Янссенниҥ биоэмчиликте шиҥжӱлер учун сыйы[d] (2014)

Грубердиҥ генетикада билим иш учун сыйы[d] (2015)

Пауль Эрлих ле Людвиг Дармштедтердиҥ сыйы[d] (2016)

Диксондордыҥ эмчиликте јаан једимдер учун сыйы[d] (2016)

Гайрднердиҥ фондыныҥ эл-јондык сыйы[d] (2016)

Доктор Г.П.Хайнекенниҥ биохимия ла биофизика аайынча сыйы[d] (2016)

Мэссриниҥ сыйы[d] (2015)

Танныҥ сыйы[d] (2016)

Л.Ореальдыҥ ЮНЕСКО-до Билимде ӱй улуска деп сыйы[d] (2016)

BBVA Foundation Frontiers of Knowledge Award[d] (2016)

Алан Уотерманныҥ сыйы[d] (2000)

Габаевтиҥ сыйы[d] (2014)

Луриниҥ биоэмчиликте сыйы[d] (2014)

Уоррен Альперттиҥ сыйы[d] (2016)

Кавлиниҥ нанатехнологиялар аайынча сыйы[d] (2018)

Круновская лекция[d] (2018)

Јопонныҥ сыйы[d] (2017)

Пирл Мейстер Грингардтыҥ сыйы[d] (2018)

Милдред Коэнниҥ биохимияда сыйы[d] (2013)

США-ныҥ Билим национал академиязыныҥ сыйы[d] (2018)

Ракты шиҥдеер американ ассоциациязыныҥ сыйы[d] (2017)

Вольфтыҥ эмчиликте сыйы[d] (чаган айдыҥ 13 кӱни 2020)

Уильям О.Бейкердиҥ шиҥжӱ иштер аайынча сыйы[d] (1999)

Харвиниҥ сыйы[d] (2018)

Ф.А.Коттонныҥ сыйы[d] (2017)

Нобельдиҥ химияла сыйы[d] (2020)

Бекманныҥ јиит шиҥжӱчилерге деп сыйы[d] (1996)

Илай Лиллиниҥ биохимияда сыйы[d] (2001)

Тайм 100[d] (2015)

премия Вандербильта в области биомедицины[d] (2020)

Мемориальная премия Мюррея Гудмана[d] (2016)

Гуггенхаймниҥ сыйы[d] (2020)

премия Ниренберга[d] (2019)

Лондонныҥ каандык биригӱзиниҥ турчызы[d] (2016)

Packard Fellowship for Science and Engineering[d] (1996)

Джон Скоттыҥ медали[d] (2016)

Clarivate Citation Laureate[d] (2015)

Премия медицинского центра Олбани[d] (2017)

Carl Sagan Prize for Science Popularization[d]

Национальный зал славы изобретателей США[d] (2023)

Дженнифер Энн Даудна (английлап Jennifer Anne Doudna; 1964 јылда кочкор айдыҥ 19-чы кӱнинде, Вашингтондо чыккан) — американ биохимик ле генетик, геномиканыҥ шиҥжӱчизи, CRISPR-Cas9 деп геномды кубулткан шиҥжӱчилердиҥ бирӱзи. Кӧп саба иштери структуралык биология ла биохимия керегинде. Нобельдиҥ химия аайынча сыйыныҥ лауреады, (2020, Эмманюэль Шарпантьеле кожо) редактирования генома деп иш учун[4].

Бу иштери учун ол бастыра јерде јарлу боло берген. Эманюель Шарпантьеле эку шиҥжӱлӱ иште баштапкы болгондор. РНК-интерференции, CRISPR/Cas9 — бу ачылталар[5][6]биологияныҥныҥ тӱӱкизинде эҥ ле учурлу болгоны јарт.

Дженифер Даудна — философияныҥ докторы (1989), Берклиде Калифорний университеттиҥ профессоры, Говард Хьюзаттыҥ эмчилик институдыныҥ шиҥжӱчизи (1997)[7], США-да Национал билим Академияныҥ (2002) ла Эмчилик академияныҥ (2010) турчызы, Лондондо каандык биригӱниҥ турчызы (2016).

Биографиязы[тӱзедер | кодты тӱзедер]

Дженифер јети јашту болордо оныҥ билези Гавайи ортолыкка кӧчӱп келген. Ондо адазы Гавай университетте студенттерди англий литературага, энези коледжте тӱӱкиге ӱредип баштагандар. Чайкыр кӧстӱ Дженнифер азиат укту тургун балдардаҥ чек башка болгон, ол јаҥысканзырап, бичиктеди кӧп кычырып, талайдыҥ јарадыла, койу агаш аразыла базып, вулканнаҥ улам табылган јуука-јаратту јерлерди сонуркап шиҥжӱлеп туратан.

Дженнифер Помонныҥ колледжин божоткон (химияныҥ бакалавры, 1985). 1989 јылда Гарвардта биохимияда биологияныҥ докторы, Джек Шостак башкараачызы болгон, кийнинде Шостак Нобельдиҥ лауреады боло берген (2009). Дженнифердиҥ билимде иштери РНК керегинде болгон.

2002 јыдаҥ ала ол Берклиде Калифорний университетте иштеген, эмдиге јетире ондо химияда молекуляр ла клеточный биологияныҥ профессоры болуп иштейт. Кеендиктиҥ Американ академиязыныҥ турчызы (2003), фелло National Academy of Inventors (2014), ракты шиҥдеер Национал Академияныҥ турчызы (AACR Academy, 2017).

Дженнифер Даудна 200-теҥ артык шиҥжӱлӱ иштербичиген кижи[8].

2017 јылда Дженифер Дауднаныҥ ла Сэмюэль Стернбергтиҥ кожо бичиген ижи чыккан: Трещина в мироздании. Геномды кубултары: ол эволюцияны башкарар кайкамчылу арга, орус тилге кӧчӱрилген (2019)[9].

Эш нӧкӧри Джейми Кейт — Калифорний университетте Берклиде[10][11]профессор, уулы — Эндрю Даудна-Кейт (2002)[10].

Кайралдары[тӱзедер | кодты тӱзедер]

  • 1996 — Beckman Young Investigators Award;
  • 1999 — Уильяма Бейкердиҥ шиҥжӱде баштаҥкай учун сыйы;
  • 2000 — Алана Уотерманныҥ сыйы;
  • 2001 — Eli Lilly Award in Biological Chemistry;
  • 2013 — Mildred Cohn Award in Biological Chemistry, ASBMB (баштапкы катап берилген);
  • 2014 — Пол Янссенниҥ биоэмчиликте шиҥжӱлер учун сыйы;
  • 2014 — Lurie Prize in Biomedical Sciences;
  • 2014 — Gabbay Award сыйы;
  • 2015 — Медицинада ичкерлеш учун деп сый;
  • 2015 — Астурий принцесаныҥ сыйы;
  • 2015 — Мэссриниҥ сыйы;
  • 2015 — Thomson Reuters Citation Laureate химияла сыйы;
  • 2015 — Time 100-тиҥ тоозына кирген;
  • 2016 — Л’Ореальдыҥ сыйы — ЮНЕСКО «Билимде ӱй улус»[12];
  • 2016 — Сый — Пауль Эрлих ле Людвиг Дармштадтердиҥ;
  • 2016 — Эл-јондор ортодо Гайрднердиҥ сыйы;
  • 2016 — Сый — Уорренниҥ фондыныҥ (Алперта;
  • 2016 — Хейнекенниҥ сыйы;
  • 2016 — Диксонныҥ сыйы (медицина);
  • 2016 — Танныҥ сыйы;
  • 2016 — HFSP Накасонэниҥ сыйы(Эмманюэль Шарпантьеле кожо);
  • 2016 — BBVA Foundation Frontiers of Knowledge Award;
  • 2016 — Филадельфияда Джон Скоттыҥ медали;
  • 2017 — Японияныҥ сыйы;
  • 2017 — Ф. А. Коттонаныҥ медали;
  • 2017 — Олбани деп эмчилик Тӧс јердиҥ;
  • 2017 — Диксонныҥ сыйы (билим);
  • 2017 — Carl Sagan Prize for Science Popularization;
  • 2018 — Лондондо каандык биригӱниҥ сыйы королевского;
  • 2018 — НАН США-да химикалык билимдерле сый;
  • 2018 — Fiat Lux Faculty Award, Cal Alumni Association;
  • 2018 — Кавлиодноимённыҥ фондыныҥ сыйы (Э.Шарпантье ле В.Шикшнисом кожо);
  • 2018 — Рокфеллердиҥ университединиҥ сыйы;
  • 2018 — Американ дерматологияныҥ академизы;
  • 2018 — Американ рак јанынаҥ биригӱниҥ кӱндӱлӱ медали;
  • 2018 — Харвиниҥ сыйы;
  • 2019 — Lui Che Woo Prize[en];
  • 2019 — Ниренбергтиҥ сыйы, Scripps Institution of Oceanography[13][en];
  • 2019 — Microbiology Society Prize Medal[en];
  • 2020 — Вольфтыҥ эмчиликте сыйы;
  • 2020 — Гуггенхаймныҥ стипендиязы[14];
  • 2020 — Vanderbilt Prize in Biomedical Science[15];
  • 2020 — Нобельдиҥ химияла сыйы;
  • Йельдиҥ кӱндӱлӱ докторы (2016) ла Гонконгтыҥ университединиҥ кӱндӱлӱ докторы (2017).

Јуруктардыҥ кӧмзӧзи[тӱзедер | кодты тӱзедер]

Ајарулар[тӱзедер | кодты тӱзедер]

Тайантылар[тӱзедер | кодты тӱзедер]