Грейдер, Кэрол

Википедия сайттаҥ
Кэрол Грейдер
английлап Carol Greider
Чыккан ӧйи кандык айдыҥ 15 кӱни 1961(0004-15-1961)[1][2][3] (62 јаш)
Чыккан јери
Ороон
Иш-тоштыҥ бӱдӱми биолог, молекулярный биолог, генетик, биохимик
Эш-нӧкӧри Nathaniel C. Comfort[d][4][5]
Кайралдары ла премиялары

Альберт Ласкердиҥ фундаментал эмчилик шиҥжӱлер учун сыйы[d] (2006)

Нобельдиҥ физиологияда ла эмчиликте сыйы

Гайрднердиҥ фондыныҥ эл-јондык сыйы[d] (1998)

Пауль Эрлих ле Людвиг Дармштедтердиҥ сыйы[d] (2009)

Луиза Гросс-Хорвицтиҥ сыйы[d] (2007)

Диксондордыҥ эмчиликте јаан једимдер учун сыйы[d] (2007)

Пирл Мейстер Грингардтыҥ сыйы[d] (2008)

Розенстилдиҥ сыйы[d] (1998)

премия Ричарда Лаунсбери[d] (2003)

Кеендиктиҥ ле билимниҥ американ академиязыныҥ турчызы[d]

Мирилендтиҥ ӱй улузыныҥ магыныҥ залы[d] (2011)

Clarivate Citation Laureate[d] (2009)

AACR Award for Outstanding Achievement in Cancer Research[d]

Сайт greiderlab.org

Кэ́рол Гре́йдер (английлап Carol Greider,1961 јылдыҥ кандык айыныҥ 15-чи кӱнинде, Сан-Диегодо чыккан — США-да американ шиҥжӱчи, молекулярный биолог, Нобельдиҥ физиология ла эмчиликте сыйын, 2009 јылда Элизабет Блэкбёрнло, Джек Шостакла кожо алган. Оловников Алексей Матвеевичтиҥ 1971 јылда тапкан теориязы аайынча: «хромосомныҥ корулаачы механизмы, теломеры ла ферменты теломеразын» тапканы учун берилген сый[6].

Биографиязы[тӱзедер | кодты тӱзедер]

Кэрол Грейдердиҥ билим иши сӱреен учурлу, кӧп университеттерле, лабораторияларла колбу тудуп, экпиндӱ ижин уулалтат: США-ныҥ Билим Национал академиязыныҥ турчызы (2003)[7]; США-ныҥ Национал эмчилик академиязыныҥ (2010) турчызы; Американ философиялык биригӱзиниҥ турчызы (2016)[8]; философияныҥ докторы (1987); Джонс Хопкинстиҥ университединиҥ (2014) кӱндӱлӱ профессоры; Санта-Барбарада калифорний университетти божоткон (бакалавр, 1983); 1987 јылда Берклиде калифорний университетте философияныҥ докторы деп степень алган; 1988 јылда Лабораторию в Колд-Спринг-Харбор мындый атту лабораторияга јайым фелло болуп кирген; 1990 јылдаҥ ала оныҥ шиҥжӱчи — ассистенти боло берген, 1994 јылдаҥ — алдынаҥ бойы шиҥжӱчи; 1997 јылда бойыныҥ лабораториязын Джонс Хопкинстиҥ университединиҥ эмчилик школына кӧчӱрген; 2003 јылдаҥ ала именной профессор (Daniel Nathans Professor); молекулярный биология ла генетиканыҥ департаментиниҥ башкараачызы; 2014 јылдаҥ ала (Blooomberg Distinguished Professor) бу университеттиҥ кӱндӱлӱ профессоры.

Кайралдары[тӱзедер | кодты тӱзедер]

  • Гайрднердиҥ эл-јондык сыйы (1998);
  • Розенстилдиҥ сыйы (1999);
  • Passano Award (1999);
  • Richard Lounsbery Award (2003);
  • Альберт Ласкердиҥ эмчиликте фундаментал шиҥжӱлер учун сыйы (2006);
  • Уайлиниҥ сыйы (2006);
  • Луизы Гросс Хорвицтиҥ сыйы (2007);
  • Диксонныҥ сыйы (2007);
  • Paul-Ehrlich-und-Ludwig-Darmstaedter-Preis (2009);
  • Нобельдиҥ физиология ла эмчиликте сыйы (2009).

Јуруктардыҥ кӧмзӧзи[тӱзедер | кодты тӱзедер]

Ајарулар[тӱзедер | кодты тӱзедер]

Тайантылар[тӱзедер | кодты тӱзедер]