Перейти к содержанию

Микеланджело

Википедия сайттаҥ
Микеланджело
итальяндап Michelangelo Buonarroti
Энедеҥ чыгарда ады итальяндап Michelangelo di Lodovico Buonarroti Simoni[1]
Чыккан ӧйи тулан айдыҥ 6 кӱни 1475[2][3][4][…]
Чыккан јери
Божогон ӧйи кочкор айдыҥ 18 кӱни 1564[7][2][3][…] (88 јаш)
Божогон јери
Ороон
Иш-тоштыҥ бӱдӱми скульптор, архитектурный чертёжник, художник, архитектор, ӱлгерчи, генеральный подрядчик, бичиичи, деятель изобразительного искусства
Адазы Lodovico di Leonardo Buonarroti Simoni[d][10]
Энези Francesca di Neri del Miniato Siena[d][10]
Кол салганы

Микела́нджело Буонарро́ти (итальяндап Michelangelo di Lodovico Buonarroti Simoni), толо ады Микела́нджело ди Лодо́вико ди Леона́рдо ди Буонарро́ти Симо́ни (онойдо ок Микельанджело)[11]; итальяндап Michelangelo di Lodovico di Leonardo di Buonarroti Simoni; (тулаан айдыҥ 6 кӱнинде 1475 јылда, Капрезеде, Флорентий республикада — кочкор айдыҥ 18 кӱнинде 1564 јылда, Римде) — итальян Возрождениениҥ јурукчызы, XV — XVI чактардыҥ философы, ӱлгерчизи, скульпторы, архитекторы, айлаткыш кӧгӱстӱ кижизи. Возрождение эпоханыҥ ла јурукта эрте-барокконыҥ јарлу деген узы. Јайаандык иштери Микеланджело-ус тирӱ ле тушта Возрождение кеендикте ӱстӱги бажы деп баалалган.[12][13].

Биографиязы

[тӱзедер | кодты тӱзедер]

Микеланджело 89 јаш јажаган, бӱдӱн эпоха, Бийик Возрождениенеҥ ала Контрреформацияныҥ башталганына јетире. Бу ӧйгӧ он ӱч римский папалар солынган  — Микеланджело олордыҥ тогузына иш-заказ бӱдӱрген. Оныҥ јӱрӱми ле јайаандык ижи керегинде кӧп документтер арткан — ол ӧйдиҥ улузыныҥ јурукчы керегинде бичигени, Микеланджелоныҥ бойыныҥ самаралары, договорлор, оныҥ бойыныҥ (орустап личные) ла профессионал бичимелдери. Микеланджело онойдо ок кӱнбадышевропей кеендиктиҥ баштапкызы болгон, оныҥ биографиязы тирӱ ле тужында бичилген[12].

Эҥ ле јарлу иштери

[тӱзедер | кодты тӱзедер]

Эҥ ле јарлу скульптурада иштери — «Давид», «Бахус», «Пьета», Юлий II папаныҥ гробницазына эткен Моисейдиҥ, Лияныҥ ла Рахильдиҥ статуялары. Микеланджелоныҥ баштапкы окылу биографы Джорджо Вазари бичиген: «Давид» «бастыра статуялардыҥ магын эмдиги ӧйдиҥ ле античный, греческий ле римский ӧйдийин былаап алган»[14]. Эҥ ле монументал иштериниҥ бирӱзи Сикстинский капелланыҥ потологында фрескалар, олор керегинде Гёте бичиген: Сикстинский капелланы кӧрбӧзӧ, бир ле кижи канчаны эдер аргалузын билбзиҥ (орустап «Не увидев Сикстинской капеллы, трудно составить себе наглядное представление о том, что может сделать один человек»)[15][16]. Оныҥ архитектуралык эдимдериниҥ ортозында — Агару Петрдыҥ соборыныҥ куполыныҥ проекты, Лауренциана библиотеканыҥ тепкиштери , Кампидольо деп тепсеҥ ле о.ӧ. Шиҥжӱчилер айтканыла, Микеланджелоныҥ кеендикте ижи Кижиниҥ эди-каны ла бӱдӱмин кӧргӱскенинеҥ башталып, оныла божойт[17].

Литературазы

[тӱзедер | кодты тӱзедер]
  1. ↑ https://www.britannica.com/biography/Michelangelo
  2. 1 2 Dussler L., Girardi E. N. Dizionario Biografico degli Italiani (итал.) — Roma: Istituto dell'Enciclopedia Italiana, 1972. — Vol. 15.
  3. 1 2 BeWeB
  4. 1 2 Artnet — 1998.
  5. 1 2 Archivio Storico Ricordi - digital collection
  6. 1 2 abART
  7. ↑ архитекторы, работающие в Швеции — 2014.
  8. ↑ Union List of Artist Names (англ.)
  9. ↑ http://www.smithsonianmag.com/travel/how-to-tour-michelangelos-rome-12922932/
  10. 1 2 Pas L. v. Genealogics (англ.) — 2003.
  11. ↑ Дживелегов А. К. Микельанджело. — 2-е изд. — М.: Молодая гвардия, 1957. — 255 с. — (Жизнь замечательных людей).
  12. 1 2 Michelangelo (англ.). Encyclopædia Britannica. Дата обращения: чаган айдыҥ 18 кӱни, 2012. Архивировано кичӱ изӱ айдыҥ 20 кӱни, 2013 јыл.
  13. ↑ Wallace, 2011, с. 5.
  14. ↑ Вазари, 1970, с. 312.
  15. ↑ «…Ohne die Sixtinische Kapelle gesehen zu haben, kann man sich keinen anschauenden Begriff machen, was ein Mensch vermag» (Dorothea Scholl. Von den «Grottesken» zum Grotesken: die Konstituierung einer Poetik des Grotesken in der italienischen Renaissance. — LIT Verlag Münster, 2004. — 768 с.) (нем.)
  16. ↑ Johann Wolfgang von Goethe, Italian Journey (1786-1788), August 23, 1787 (англ.) (недоступная ссылка). Дата обращения: чаган айдыҥ 18 кӱни, 2012. Архивировано кичӱ изӱ айдыҥ 20 кӱни, 2013 јыл.
  17. ↑ Эрпель, 1990, с. 7.