Микеланджело

Википедия сайттаҥ
Микеланджело
Энедеҥ чыгарда ады итальяндап Michelangelo di Lodovico Buonarroti Simoni
Чыккан ӧйи тулан айдыҥ 6 кӱни 1475[1][2][3][…]
Чыккан јери
Божогон ӧйи кочкор айдыҥ 18 кӱни 1564[4][1][2][…] (88 јаш)
Божогон јери
Ороон
Иш-тоштыҥ бӱдӱми скульптор, архитектурный чертёжник, художник, архитектор, ӱлгерчи, инженер, подрядчик, бичиичи
Адазы Lodovico di Leonardo Buonarroti Simoni[d][9]
Энези Francesca di Neri del Miniato Siena[d][9]
Кол салганы

Микела́нджело Буонарро́ти (итальяндап Michelangelo di Lodovico Buonarroti Simoni), толо ады Микела́нджело ди Лодо́вико ди Леона́рдо ди Буонарро́ти Симо́ни (онойдо ок Микельанджело)[10]; итальяндап Michelangelo di Lodovico di Leonardo di Buonarroti Simoni; (тулаан айдыҥ 6 кӱнинде 1475 јылда, Капрезеде, Флорентий республикада — кочкор айдыҥ 18 кӱнинде 1564 јылда, Римде) — итальян Возрождениениҥ јурукчызы, XV — XVI чактардыҥ философы, ӱлгерчизи, скульпторы, архитекторы, айлаткыш кӧгӱстӱ кижизи. Возрождение эпоханыҥ ла јурукта эрте-барокконыҥ јарлу деген узы. Јайаандык иштери Микеланджело-ус тирӱ ле тушта Возрождение кеендикте ӱстӱги бажы деп баалалган.[11][12].

Биографиязы[тӱзедер | кодты тӱзедер]

Микеланджело 89 јаш јажаган, бӱдӱн эпоха, Бийик Возрождениенеҥ ала Контрреформацияныҥ башталганына јетире. Бу ӧйгӧ он ӱч римский папалар солынган  — Микеланджело олордыҥ тогузына иш-заказ бӱдӱрген. Оныҥ јӱрӱми ле јайаандык ижи керегинде кӧп документтер арткан — ол ӧйдиҥ улузыныҥ јурукчы керегинде бичигени, Микеланджелоныҥ бойыныҥ самаралары, договорлор, оныҥ бойыныҥ (орустап личные) ла профессионал бичимелдери. Микеланджело онойдо ок кӱнбадышевропей кеендиктиҥ баштапкызы болгон, оныҥ биографиязы тирӱ ле тужында бичилген[11].

Эҥ ле јарлу иштери[тӱзедер | кодты тӱзедер]

Эҥ ле јарлу скульптурада иштери — «Давид», «Бахус», «Пьета», Юлий II папаныҥ гробницазына эткен Моисейдиҥ, Лияныҥ ла Рахильдиҥ статуялары. Микеланджелоныҥ баштапкы окылу биографы Джорджо Вазари бичиген: «Давид» «бастыра статуялардыҥ магын эмдиги ӧйдиҥ ле античный, греческий ле римский ӧйдийин былаап алган»[13]. Эҥ ле монументал иштериниҥ бирӱзи Сикстинский капелланыҥ потологында фрескалар, олор керегинде Гёте бичиген: Сикстинский капелланы кӧрбӧзӧ, бир ле кижи канчаны эдер аргалузын билбзиҥ (орустап «Не увидев Сикстинской капеллы, трудно составить себе наглядное представление о том, что может сделать один человек»)[14][15]. Оныҥ архитектуралык эдимдериниҥ ортозында — Агару Петрдыҥ соборыныҥ куполыныҥ проекты, Лауренциана библиотеканыҥ тепкиштери , Кампидольо деп тепсеҥ ле о.ӧ. Шиҥжӱчилер айтканыла, Микеланджелоныҥ кеендикте ижи Кижиниҥ эди-каны ла бӱдӱмин кӧргӱскенинеҥ башталып, оныла божойт[16].

Кайралдары[тӱзедер | кодты тӱзедер]

Литературазы[тӱзедер | кодты тӱзедер]

Ајарулар[тӱзедер | кодты тӱзедер]

  1. 1,0 1,1 Dussler L., Girardi E. N. Dizionario Biografico degli Italiani (итал.) — 1972. — Vol. 15.
  2. 2,0 2,1 BeWeB
  3. 3,0 3,1 Artnet — 1998.
  4. архитекторы, работающие в Швеции — 2014.
  5. Union List of Artist Names (англ.)
  6. http://www.smithsonianmag.com/travel/how-to-tour-michelangelos-rome-12922932/
  7. 7,0 7,1 Archivio Storico Ricordi — 1808.
  8. 8,0 8,1 The Fine Art Archive
  9. 9,0 9,1 Pas L. v. Genealogics (англ.) — 2003.
  10. Дживелегов А. К. Микельанджело. — 2-е изд. — М.: Молодая гвардия, 1957. — 255 с. — (Жизнь замечательных людей).
  11. 11,0 11,1 Michelangelo (англ.). Encyclopædia Britannica. Дата обращения: чаган айдыҥ 18 кӱни, 2012. Архивировано кичӱ изӱ айдыҥ 20 кӱни, 2013 јыл.
  12. Wallace, 2011, с. 5.
  13. Вазари, 1970, с. 312.
  14. «…Ohne die Sixtinische Kapelle gesehen zu haben, kann man sich keinen anschauenden Begriff machen, was ein Mensch vermag» (Dorothea Scholl. Von den «Grottesken» zum Grotesken: die Konstituierung einer Poetik des Grotesken in der italienischen Renaissance. — LIT Verlag Münster, 2004. — 768 с.) (нем.)
  15. Johann Wolfgang von Goethe, Italian Journey (1786-1788), August 23, 1787 (англ.) (недоступная ссылка). Дата обращения: чаган айдыҥ 18 кӱни, 2012. Архивировано кичӱ изӱ айдыҥ 20 кӱни, 2013 јыл.
  16. Эрпель, 1990, с. 7.

Тайантылар[тӱзедер | кодты тӱзедер]